Stranica 301 — El-Kehf

A kad se udaljiše, Musa reče momku svome: "Daj nam užinu našu, umorili smo se od ovog našeg putovanja."

"Vidi!", reče on, "kad smo kod one stijene svratili, ja sam zaboravio onu ribu - sam šejtan je učinio da je zaboravim, da ti je ne spomenem - pa se ona prihvati svoga puta u moru, čudnovato!"

"E, to je ono što tražimo!", reče Musa, i njih dvojica se vratiše putem kojim su bili došli,

i nađoše jednoga Našeg roba kojem smo milost Našu darovali i onome što samo Mi znamo, naučili.

"Mogu li da te pratim?", upita Musa, "ali da me poučiš onome čemu si ti ispravno poučen."

"Ti se sigurno nećeš moći sa mnom strpjeti", reče onaj,

"a i kako bi se strpio u onome o čemu ništa ne znaš?"

"Vidjet ćeš da ću biti strpljiv, ako Allah da!", reče Musa, "i da ti se neću ni u čemu suprotstavljati."

"Ako ćeš me već pratiti", reče onaj, "onda me ni o čemu ne pitaj dok ti ja o tome prvi ne kažem."

I njih dvojica krenuše. I kad se u lađu ukrcaše, onaj je probuši. "Zar je probuši da potopiš one koji na njoj plove? Učinio si nešto, doista, krupno."

"Ne rekoh li ja", reče onaj, "da se ti, doista, nećeš moći strpjeti sa mnom?"

"Ne zamjeraj mi što sam zaboravio", reče, "i ne čini moje stanje još težim."

I njih dvojica krenuše. I kad sretoše jednog dječaka pa ga onaj ubi, Musa reče: "Zašto ubi dijete bezgrešno, koje nije nikoga ubilo! Učinio si, zaista, nešto vrlo ružno."